Guess Who’s Back?!

OMG, PA JA ZAPRAVO SJEDIM I TIPKAM POST! Prošlo je tooooliko vremena da sam već zaboravila kako to ide. Ali evo, sjedim i tipkam i nekako mi prsti sami bježe po tipkovnici i sad tek shvaćam koliko mi je ovo falilo…

Da, nije me bilo… Nisam pisala postove, nisam bila aktivna na Facebooku, jedva da sam stigla postati koju sliku na Instagram. Kraj godine mi je bio poprilično buran i jedva da sam imala vremena za samu sebe, kamoli za blog, nažalost. Većina vas vjerojatno već zna da sam se početkom 10. mjeseca prošle godine zaposlila i preselila u Varaždin. Dragi mi je inače Varaždinac i ovdje sam dobila posao i preselila se. Inače jako volim Varaždin, prekrasan grad. <3

12037970_884313314950552_6396833510290973404_n

Zaposlila sam se u jednom kafiću, koji je poslovao svega dva i pol mjeseca i to mi je na kraju ispalo najgore moguće poslovno iskustvo dosad. Radila sam prva tri dana sama, znači smjena od 17 sati. Srećom, novootvoreni kafić, nije bilo puno ljudi (nije ih bilo uopće kad se tako brzo zatvorio…), ali svejedno je to prenaporno. U dva i pol mjeseca imala sam cca. 5 slobodnih dana, kad se svi skupa zbroje. Kafić se zatvorio tamo negdje pred blagdane, sredinom 12. mjeseca. Tad sam par dana bila doma, u tih par dana doslovno odmarala, jer sam bila krepana i onda sam otprilike tjedan dana radila u jednom drugom kafiću. To je bio kao “probni rok”. Zatim su došlli blagdani, koje smo dragi i ja proveli kod mojih doma. Nakon blagdana sam još dva dana radila u tom kafiću, a onda sam se razboljela. Novu godinu sam dočekala i već sam u pola 1 ujutro bila natrag doma u krevetu, a novogodišnje jutro provela u dežurnoj ambulanti i na kraju završila na antibioticima… Zvala sam šefa tog kafića da mu kažem da jednostavno ne mogu sad doći raditi jer sam bolesna i odgovor je bio “okej, nema problema, nazovem te za par dana, samo ti ozdravi”. Na kraju se nikad nismo čuli… Svejedno, ispalo je dobro, jer sam u međuvremenu našla drugi posao.

I  tako, trenutno radim u jednom fast foodu… I bolje je od konobarenja masu puta. Radim ujutro, vikendi, blagdani i praznici slobodni, nema nikakvog posluživanja gostiju, ja samo stojim iza pulta. Hej, nije dream job, but it pays the bills. Zasad. Bolje i to nego ništa. S obzirom da sad imam normalno radno vrijeme, konačno sam malo došla k sebi i imam više vremena za sve! Pa tako i za blog! 🙂 I, iskreno rečeno, prije nego sam se zaposlila, godinu dana sam bila nezaposlena pa nisam imala ni financijske mogućnosti baš kupovati svašta od kozmetike, manje više sam kupovala ono što sam trebala. Tako da nisam baš ni imala puno materijala za recenziranje.

Prošla godina mi možda nije bila idealna, ali kraj je svakako bio za pamćenje…

Dobila sam posao, ostala bez posla, dobila drugi posao… Najviše mi iz tog razdoblja fali ovaj stalni gost kafića. 🙂

12036866_898488286866388_4088225253084941156_n

Izgubili smo Vjeku i nažalost, nismo ga našli. 🙁 Makar, on je jako druželjubiv mačak i uvjerena sam da se negdje prodao za komadić mesa i da je našao svoje nove ljude.

vjeko

Tako je valjda moralo biti, jer da nismo ostali bez Vjeke, nikad ne bismo posvojili Moxxi. 🙂 Dragi je na facebooku vidio da se udomljuje, zaljubio se na prvi pogled i istu je večer bila kod nas doma. Otad je već poprilično narasla, jako je živahna i zaigrana i ogrooooomna je maza. Trenutno se oporavlja od sterilizacije, frajerica si je već istu večer počupala sve konce. :facepalm:

moxxi

Hobiji su joj igranje s lopticama, žvakanje mog bambusa, spavanje i gledanje kroz prozor.

DSC_0232

Vjerojatno najveća stvar koja se desila krajem prošle godine je ta da sam se službeno zaručila! Kažem službeno jer smo raspravljali o vjenčanju već neko vrijeme, ali nikad ništa konkretno, tako da mi je to sve došlo do mozga zapravo tek kad je na Božić izvukao prsten. 😀

10527499_923251611056722_4595749315283893084_n

Nadam se da vas nisam udavila ogromnim objašnjenjem zašto me nije bilo i gdje sam bila i što sam radila. Na kraju vam samo želim reći puuuuuuuuno hvala na tome što ste me pratili i dok sam bila skroz neaktivna. Bilo je pregleda na blogu, na facebooku, poruka u inbox gdje sam i zašto ne pišem… OGROMNO VAM HVALA, nemate pojma koliko mi to puno znači! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *